Punoletstvo mog unuka

 Ovih dana nešto nema komaraca. Tako ja nemam o čemu da pišem, hahaha.

  Naravno, uvek ima o čemu pisati, samo sam ovih dana zaista zauzeta i umorna da bi sela nešto napisati.
 Danas sam rešila da se odmaram. Doveče idemo proslaviti punoletstvo mom unuku prvencu. Moram biti odmorna. Biće to duga noć. Suprug i ja nismo baš neki plesači, niti zaljubljenici velikih skupova, ali ovo je jedan put u životu.
 Biti punoletan je divna stvar.
  Tako smo bar svi mislili, i strašno želeli da što pre dođe ovaj dan, da uđemo u svet odraslih.
Nismo ni slutili šta to zapravo znači.
Nismo znali da će prestati bajka, da ćemo  shvatiti da je svet odraslih jedna prevara za mlado biće. Da će prestati potpuna zaštita naših roditelja, da ćemo morati sami voditi brigu o mnogim stvarima, da ćemo sami odgovarati za svoje postupke itd.
 Ako još niste poslušali pesmu Josipe Lidsac " O jednoj mladosti" :
https://www.youtube.com/watch?v=ZuPqcrHyLaM
  poslušajte je, ispričala je sve .......

GMO paradajz-kako ga prepoznati? Da li izaziva kancer?

 Velika većina nas voli da jede paradajz, i zato smo sretni što ga imamo tokom cele godine.
Međutim, ako pratimo savet nutricionista- lekara koji se bave uticajem hrane na naše zdravlje, trebalo bi da jedemo samo sezonsko voće i povrće.
Istina, paradajz preko zime baš i nema neki dobar ukus, ne podseća na naš domaći paradajz.

Paradajz koji možemo kupiti u marketima i na pijacama je zaista veoma lep ,okrugao, ima sjajnu koru i čvrst je, nije mekan i gnjecav. Da, taj paradajz je u stvari GM(genetski modifikovan) paradajz. Naš domaći paradajz se brzo kvari, postaje mekan, pušta sok, i nije primamljiv za oko.

Međutim, baš je to bitno da znamo, da razlikujemo GMO od organskog paradajza.
 Kada kupimo GMO paradajz i kada ga kod kuće razsečemo, on je iznutra po sredini zelen ili bledo zelene boje, čvrst je i ima malo soka. Ima lepu peteljku koju ne možemo odvojiti, ili je teško odvojiti od samog paradajza.
 Slušala sam prof.dr Terzin Tomislava, on je mikrobiolog i predaje na Kanadskom Univerzitetu.
 Dr Terzin tvdi da od same biljke, ako je GMO(genetski modifikovana) , nećemo naneti bitne štete svome organizmu, jer geni iz tog paradajza se neći pomešati sa našim genima, mi zapravo paradajz kako i drugu hranu svarimo. Ono što je zaista veliki problem i što utiče na naše zdravlje, to su zapravo, hemikalije kojima se taj GMO paradajz tretira. Sve hemikalije koje se koriste za zaštitu biljaka, naročito GMO biljaka, izazivaju kancer!!
To je problem kod genetski modifikovane hrane--hemikalije.
GMO paradajz u marketima možemo prepoznati po kodu koji se nalazi na nalepnici. GM paradajz ima kodni broj koji počinje sa brojem 8 i sastoji se od 5 cifara. Domaći-organski paradajz i ostalo voće i povrće, uvek počinje sa brojem 9 i sadrži 5 cifara-brojeva.
 Nažalost,nema nam druge, nego nositi naočare, ako ne vidimo baš najbolje i proveravati kodni broj na voću i povrću. To možemo u marketima, a na pijaci?
 Tu se moramo osloniti na svoje iskustvo, kupovati manje lepe proizvode, neka imaju na sebi neku grešku, to je znak da nije GMO!

Demokratija u nas

Mi koji smo odrastali i živeli u periodu "Titoizma" teško možemo razumeti ovaj novi demokratski sistem.
Svi koji su sada na vlasti,  imaju loše mišljenje o Titovom sistemu, pričaju loše o tom periodu, uglavnom u negativnoj konotaciji.
Pa u čemu je tu suština?
Da li su ovi na vlasti toliko bolji od onog Titovog vremena? Ili je bitno umanjiti neku tamo vlast, da bi se ova dovodila, pred očima naroda, u poziciju pozitivnog i boljeg?
Treba biti realan. "Ona" vremena su tada bila takva, pozicija komunista je tada bila takva. Ali taj "zao" sistem je narodu dao posao, besplatno školovanje i studiranje, besplatno zdravstvo, plaćeno odsustvo sa posla ako je dete bilo bolesno, plaćeno bolovanje radniku, besplatno lečenje i lekovi, plaćen topli obrok, plaćen putni trošak, plaćen regres za godišnji odmor, delili su se stanovi zaposlenima, osmočasovno radno vreme i radni staž od 30 god. za žene i 35 god. za muškarce.

Ko ima volje, neka uporedi tadašnji sistem sa ovim novim demokratskim.
Istini za volju, nisam sigurna da Srbija danas ima ststus države. Mislim na nefunkcionalnost pravnog sistema, da je zdravstvo urušeno, školstvo je na klimavim nogama, diplome i doktorati se kupuju itd.

Tražila sam šta reč DEMOKRATIJA zapravo znači?
Evo šta sam pronašla:

Šta znači DEMOS?

» demos • muški rod Narod; u demokratskoj Atini: opština, odsek jedne fele.

Izraz demos (na grčkom narod) označava slobodno stanovničko antičke Grčke. u i veku pre nove ere sačinjavaju ga najvećim delom siromašni slobodni seljaci, čiji se položaj u i veku dalje pogoršava u borbi sa bogatim zemljoposednicima iz redova rodovske aristokratije. (grč.)"

Ovaj tekst sam našla na sajtu: http://staznaci.com

Flaširana voda

Velike su vrućine ovih dana. Treba obratiti pažnju na zdravlje i ne dozvoliti dehidrataciju organizma.
Treba piti dovoljno vode u toku dana. Preporuke lekara i drugih koji savetuju količinu vode koju trebamo uneti u toku dana, se dosta razlikuje. Verovatno to zavisi od organizma do organizma. Pošto smo svi različiti, mislim da nema određena količina koja bi odgovarala svakome od nas.
 Sigurno je da to zavisi od starosti organizma, težine, visine, zdravlja bubrega, krvnih sudova itd.
 Preporučuje se da nosimo sa sobom flašicu vode, kada izlazimo napolje i kada je toplo.
E, tu leži moja polemika, u toj flašici.
Koliko je ta plastična flaša zdrava, koliko je ona kvalitetna i da li otpušta štetne materije iz sebe u vodu koju pijemo.
 Mnogi su prestali piti vodu iz slavine, kupuju flaširanu vodu i izdvajaju lepu svotu svoga novca, misleći da je ta voda zdravija. A možda i nije!
Raspitajte se, potražite po internetu. Neko se bogati na naš račun.
 Kvalitet takve flaširane vode zavisi od mnogo činilaca. Od toga sa kog je izvora ta voda, sa kakvim je filterima obrađena, kako je točena i kako je čuvana. Koji kvalitet plastične flaše, da li ima ta flaša oznaku na dnu. 
 Za razliku od vode iz česme, flaširana vode se ne dezinfikuju hlorom koji ima produženo - rezidualno dejstvo.
Shodno navedenom, preporučuje se skladištenje flaširane vode u hladnoj prostoriji ili frižideru, obzirom da se na sobnoj ili višoj temperaturi podstiče rast bakterija, a iz plastične ambalaže se povećava otpuštanje štetnih materija u vodu.,

 pročitajte sve o flaširanoj vodi. Kliknite na sliku, otvoriće vam se sajt na kojem možete dobiti više informacija o vodi koja je zdrava za piće.

Ujed usred šetnje

Šetamo ,predveče, našim gradom. Ako se ovo mesto može zvati gradom.
 Pešačke staze izlomljene, podignuti trotoari od korenja, razbijeni zbog naknadnih radova, neprofesionalno krpljeni, sve u svemu ružna slika.
 Mnogo je staračkih domaćinstava gde nema ko da poseče rastinje koje se spustilo na trotoare, prolaz je skoro nemoguć i naravno ovakvo je žbunje idealno mesto za leglo komaraca.
 Nema tu nadležnih koji bi ovako zapuštene trotoare prijavili gradskom zelenilu, pa da se to dovede u red.
 I gle, izujedaše me za tren oka. Kako nastaviti šetnju i uživati opuštajući se?
Nema opuštanja!
Šetam i stalno osećam peckanje, svrab, i osećam kako mi se diže pritisak. Umirujem sebe, ali teško ide.
Šta ćemo, okrenuli smo se kući da što pre natopim sebe jabukovim sirćetom i da se "opustim".

Pčele i komarci

Pčele održavaju život na našoj planeti. Bez pčela mi ne bi mogli da živimo. Pčele oprašuju veliku većinu biljaka na ovoj planeti. Znači bez pčela mnoge biljke bi jednostavno nestale, mi ne bi imali šta da jedemo, jer bi tada i hrana za životinje bila u velikom delu nestala. To je veoma veliki problem za čovečanstvo, jer smo svedoci masovnom ugibanju pčela što je izazvano čovekovim nemarom.
 Ovih dana se mnogo priča o komarcima i njihovom uništavanju pomoću zaprašivanja. A kada se komarci zaprašuju, stradaju i pčele koje nisu na vreme sklonjene u košnice.
 U Svetu ima mnogo boljih načina za uništavanje komaraca od zaprašivanja iz vazduha, na pr. rano uništavanje larvi u njihovim staništima.
 Vreme je da se trgnemo i počnemo razmišljati o svom okruženju kako da ga sačuvamo, kako bi uživali u lepotama prirode koja nam je data.
 Svako od nas može učiniti jedan mali korak, ne dozvolimo krvopijama da budu jači od nas.

Jagode i komarci

Prošle godine sam razsadila jagode, napravila sam tri leje. Nisu velike, onako za porodicu da imamo od ovog zdravog voća.
Lepo su rodile. Svako jutro izađem u baštu i naberem oko pola kilograma jagoda.
Biće i za zimu nešto, ostavljam u zamrzivač.
Posle branja jagoda,, osećam peckanje po nogama, gledam ne vidim ništa, međutim nakon desetak minuta vidim na tom mestu otok i crvenilo. Peče i svrbi strašno. Savladavam se da ne češem, znam ishod kakav bi bio. Operem bolno mesto hladnom vodom i sapunom, natapkam jabukovim sirćetom, malo popusti.
 Tako ja svako jutro zaradim par uboda,  ubodi od prethodnih dana koje sam zaboravila polako se smiruju, ali tu su novi.
 Zar i ovaj užitak koji sam osetila i radost zbog plodova moga rada da se pretvori u neprijatnost i izujedanost? Zar u ovoj zemlji nema sitnih radosti koje ne mogu pokvariti krvopije?